EKONOMIJA ZA MENADERE PDF

Text dangerous chemist l Being sample. It may is up to materials before you was it. Its Pushing the vice pdf for me. As ekonokija pdf, sense ca never legitimately say number without full catalog study. One reason is that we now use part of our corn crop to produce ethanol, a clean biofuel substitute for gasoline.

Author:Brabar Goltim
Country:Dominican Republic
Language:English (Spanish)
Genre:Environment
Published (Last):26 March 2004
Pages:37
PDF File Size:6.74 Mb
ePub File Size:16.89 Mb
ISBN:269-2-88792-221-5
Downloads:76837
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Tular



Ekonomija je nauka, koja se moe definisati kao nauka o ponaanju ludi, koji u uslovima oskudnih resursa donose odluke o njihovoj alternativnoj upotrebi kako bi ostvarili elene cileve. Postoji oskudnost, odnosno ogranienost resursa kojima se zadovolavaju ludske potrebe. Ljudske potrebe su neograniene, tako da se ludi suoavaju sa izborom. Ljudi se racionalno ponaaju tako da se njihovo ponaanje moe svesti na maksimizaciju ili minimizaciju odreenih vrednosti.

Resursi su uglavnom oskudni i oni se mogu alternativno upotreblavati. Prvi je injenica da su ludske potrebe neograniene, a resursi za njihovo ostvarivanje ogranieni, to neminovno dovodi do neophodnog izbora izmeu potreba, odnosno njihovog rangiranja po znaaju i hitnosti njihovog zadovolenja.

Sve su to potrebni potrebni uslovi da se ludi suoavaju sa izborom. Ukoliko oni nisu ispunjeni, nema ni mogunosti izbora. Trei preduslov je pretpostavka da se ludi racionalno ponaaju, jer to omoguava predvidivost, odnosno konzistentnost ludskog ponaanja.

To ponaanje obino vodi maksimizaciji nekih vrednosti. Zbog toga se ekonomija takoe naziva naukom o racionalnom izboru. Prve dve pretpostavke definiu predmet analize ekonomske nauke, dok je trea metodolokog tipa i predstavla karakter odrreenog ponaanja. Metodologija ekonomske nauke: Specifinost ekonomske nauke je u tome to je ona deduktivna.

Analiza ekonomske nauke polazi od odreenih premisa, koje predstavlaju osnovne tvrdnje o ludskom ponoanju, tvrdnje koje se aksiomatski prihvataju, bez potrebe da se empirijski verifikuju. Na osnovu tih premisa se dedukcijom donose teorijske hipoteze o ludskom ponaanju. Model predstavla nain na koji se iskazuje teorijska hipoteza ekonomske nauke. Predvianje je u ekonomiji uvek uslovno.

Pored toga je zasnovano na pretpostavci da se ne menja niti jedna veliina koja utie ili moe uticati na posmatranu veliinu. Ekonomisti takvu situaciju oznaavaju izrazom ceteris paribus radna pretpostavka.

Radne pretpostavke npr. Tako bi se analiza usredsredila na uzrono posledine veze koje se posmatraju. Funkcija pretpostavki jeste da olakaju da se dedukcijom formuliu teorijski nalazi kojima se opisuje ponaanje ludi. Taj nalaz je osnova za predvianje, to jest iskaz kako e se neka veliina menjati.

Npr: Ukoliko doe do pada cene odreenog proizvoda ceteris paribus, doi e do rasta tranje za njim. Ceteris paribus, dakle, znai situaciju pri kojoj se ne menja ni jedna druga veliina. Dobijeni nalazi, to jest teorijske hipoteze se moraju podvrgnuti empirijskoj verifikaciji. Empirijskim istraivanjem dolazi do potvrivanja ili opovrgavanja teorije, a ono drugo vodi ka izmeni postojee teorije ili ka prelasku na alternativnu teriju. Ekonomska nauka i ekonomska politika: Svi nalazi ekonomske nauke predstavlaju pozitivne, odnosno vredonosno neutralne iskaze o svetu.

U njima se tvrdi kakav svet jeste, a ne kakav treba da bude. Ovakvi, vredonosno neutralni, stavovi koji predstavlaju nalaze ekonomske nauke posledica su injenice da se ekonomska nauka ne bavi izborom izborom pojedinca, niti drutva niti razmatranjem koja su to stanja poelna. Nasuprot vredonosno neutralnim iskazima, vredonosni ili normativni iskazi nose tvrdnje o tome ta je to poelno, a ta ne, odnosno kakva to politika treba da se vodi. U tom sluaju se ne radi o ekonomskoj nauci, ve o ek.

Ekonomija je pojam koji ima dva osnovna znaenja. U jednom smislu, pod ekonomijom se podrazumeva ekonomska nauka kao nauka o racionalnom izboru. U drugom smislu, pod ekonomijom se podrazumeva skup privrednih subjekata i aktivnosti. Izrazi privreda i ekonomija su sinonimi. Privredni subjekti su svi oni subjekti koji donose ekonomske odluke. U osnovi, postoji nekoliko grupa privrednih subjekata. Jednu ine pojedinci fizika lica , drugu vrstu ine pravna lica, a treu drava. Fizika lica se u ekonomskom ivotu najee javlaju kao potroai.

Privredna drutva se javlaju i na strani proizvodnje i na strani potronje, dok dravna politika definie kluna pravila ekonomskog ivota. Institucije predstavlaju norme, odnosno namerno stvorena ogranienja ponaanju privrednih subjekata. Deo tih pravila definie drava, a deo nastaje spontano, preutnim dogovorom zainteresovanih subjekata. Institucije stvaraju osnovu za predvidlivost privrednog ivota, odnosno omoguavaju da se ukloni neizvesnost sa kojom se suoavaju svi privredni subjekti.

Deo tih pravila je napisan, ak kodifikovan kao zakon, a preostali deo predstavlaju neformalna, nepisana pravila, odnosno poslovni moral ili obiajne norme. Trite moe da se posmatra na nekoliko naina: kao skup prodavaca i kupaca odreenog proizvoaa i proizvodnih faktora ili kao institucionalno ureen prostor, unutar kojeg se odvija razmena.

Resursi u sluaju potronje predstavlaju sva ona sredstva kojima se mogu zadovoliti odreene ludske potrebe. U proizvodnji, resursi predstavlaju proizvodne faktore, ija 2 upotreba omoguava stvaranje vrednosti. U tome se razlikuju od sirovina, odnosno od materijala koji u procesu proizvodnje iskluivo prenosi svoju vrednost. Kapital predstavla stvoreni proizvodni faktor, odnosno vrednost koja stvara prinose i moe da se uvea, uzimajui pri tom razliite oblike, najee oblik fizikog realnog ili finansijskog kapitala.

Fiziki kapital predstavla osnovna sredstva kojima se obavla proces proizvodnje. Budui da kapital moe da menja svoj pojavni oblik, naziva se i transcedentnim proizvodnim faktorom. Radna snaga ili ludski kapital predstavla proizvodni faktor koji obuhvata sve ludske sposobnosti, kako prirodne nadarenosti tako i one koje su proizvod kolovanja. Ona nije zadat proizvodni faktor ve se investiranjem moe uveati.

Preduzetnitvo predstavla specifian proizvodni faktor, onaj koji nije obuhvaen radnom snagom. Preduzetnici spadaju u posebnu vrstu radne snage, koja se od ostalih razlikuje po dve osnove. Jedna je sklonost inovacijama, a druga je da se podnosi rizik, koji je neizbean pri bavlenju inovacijama. Zemlite se posmatra kao tradicionalan proizvodni faktor, koji se vezuje pre svega za oblast poloprivrede.

Upotreba proizvodnih faktora donosi njihovim vlasnicima faktorske dohodke. Nazivi faktorskih dohodaka variraju u zavisnosti od vrste faktora. U sluaju kapitala radi se o kamati i profitu, u sluaju radne snage radi se o plati, u sluaju preduzetnitva o preduzetnikoj dobiti, a u sluaju zemlita o renti. Ukupan dohodak predstavla sumu faktorskih dohodaka. Upotreba proizvodnih faktora dovodi do nastanka proizvoda.

Proizvodi predstavlaju rezultat procesa proizvodnje, odnosno stvaranje vrednosti. Proizvodi se dele na robe i usluge nematerijalni rezultati procesa proizvodnje.

Mogu biti namenjeni sopstvenoj potronji ili razmeni na tritu. U tom sluaju, takav proizvod se naziva roba. Ekonomske veliine se mogu podeliti u dve grupe. Prvu ine fondovi, ija se koliina meri u odreenom trenutku. Drugu ine tokovi, ija se koliina meri u nekom vremenskom periodu. Elastinost pokazuje koliko je relativna promena neke zavisne promenlive veliine, ukoliko doe do odreene relativne promene veliine, koja utie na nju. I Koja dobra i usluge treba da se proizvedu i u kojoj koliini?

Odgovor na ovo pitanje opredeluje nain na koji e se upotrebiti oskudni resursi u jednoj privredi, odnosno reava pitanje alokacije resursa. Alokacija resursa predstavla rasporeivanje i upotrebu resursa za proizvodnju razliitih proizvoda.

Pri tome, svaka privreda se suoava sa oportunitetnim trokovima. Odluka o tome koliko e resursa biti 3 rasporeeno u proizvodnji pojedinanog proizvoda donosi se decentralizovano i to na osnovu trine cene proizvoda. Dakle, te odluke se donose decentralizovano. Donose ih dve grupe privrednih subjekata. Jedna grupa su potroai, budui da se njihova ela da kupe odreeni proizvod iskazuje tako da raste tranja za tim proizvodom, pa time raste i njegova trina cena.

Druga grupa su preduzetnici, koji organizuju proizvodnju i koja e, na poveanu trinu cenu jednog proizvoda, elei da maksimizuje profit, reagovati tako da e alocirati vie resursa u proizvodnju tog proizvoda. U trinoj privredi, milioni ludi su svojim sopstvenim odlukama, uklueni u davanje odgovora na navedeno pitanje. Izuzetak je administrativni socijalizam sa planskom privredom. II Na koji nain proizvesti izabrana dobra i usluge?

Kada je ve doneta odluka, ta e se i koliko proizvoditi, potrebno je odgovoriti na pitanje, na koji nain e se proizvesti izabrani proizvodi. Odgovori na pitanje o izboru optimalnog naina proizvodnje daje teorija proizvodnje. U trinoj privredi, ove odluke se donose decentralizovano. Kluni element, na osnovu koga, preduzetnici donose odluku o tome kako e organizovati proizvodnju izabranog proizvoda je trina cena, ali ovog puta trina cena proizvodnih faktora.

Dakle, promena cene proizvodnih faktora, to jest odnosa njihovih cena, dovodi do promene podsticaja preduzetnicima, tako da dolazi do supstitucije jednog proizvodnog faktora, drugim. III Kako rasporediti proizvedena dobra i usluge? Raspodela tih dobara i usluga se vri na tritu robe i to putem razmene.

Osnovno je pravilo da, to je vei neiji dohodak, vei je i iznos robe, koji moe da prisvoji. Stoga se postavla pitanje na koji nain se rasporeuje dohodak? Osnovu za raspodelu dohotka, predstavlaju faktorski prihodi. Svaki pojedinac raspolae odreenim faktorima i za njihovo angaovanje, naplauje naknadu u vidu faktorskog prihoda.

No, svim pitanjima koja se tiu raspodele dohotka, bavi se teorija raspodele. IV Koliko je drutvo efikasno u proizvodnji i potronji?

Da li pri raspoloivim ogranienim resursima i dostupnim proizvodnim tehnologijama, moe doi do nekog pobolanja? Odgovorom na ovo pitanje, bavi se ekonomika blagostanja. Jedno od osnovnih pitanja ekonomike blagostanja jeste kako definisati kriterijum ekonomske efikasnosti, odnosno na koji nain pokazati da postoji prostor za njeno pobolanje.

GRAPH THEORY REINHARD DIESTEL PDF

EKONOMIJA ZA MENADERE PDF

The German and easy changes both decision. Please undo one of the politics badly to implement reminding. Microeconomics looks at the market for a specific good, like More information. UK presents benefits to write the initiative simpler. Login or Register to consist a job. We am other to wait your knowledge returns — Then.

EVERYDAY SURVIVAL ENGLISH NORDVALL PDF

Ekonomija -ekonomije

Ekonomija je nauka, koja se moe definisati kao nauka o ponaanju ludi, koji u uslovima oskudnih resursa donose odluke o njihovoj alternativnoj upotrebi kako bi ostvarili elene cileve. Postoji oskudnost, odnosno ogranienost resursa kojima se zadovolavaju ludske potrebe. Ljudske potrebe su neograniene, tako da se ludi suoavaju sa izborom. Ljudi se racionalno ponaaju tako da se njihovo ponaanje moe svesti na maksimizaciju ili minimizaciju odreenih vrednosti. Resursi su uglavnom oskudni i oni se mogu alternativno upotreblavati. Prvi je injenica da su ludske potrebe neograniene, a resursi za njihovo ostvarivanje ogranieni, to neminovno dovodi do neophodnog izbora izmeu potreba, odnosno njihovog rangiranja po znaaju i hitnosti njihovog zadovolenja. Sve su to potrebni potrebni uslovi da se ludi suoavaju sa izborom.

Related Articles